Misliš li ti ostajati trudna – intervju za posao

“Dobro, vidim da si udata, djece nemaš, fakultet završen, volontirala si, tri jezika govoriš… Nego, misliš li ostajati trudna?”

Esma je u njega gledala preplašeno, niko joj nije rekao da će na razgovoru za posao postavljati takva pitanja. Pocrvenjela je od stida, spustila glavu, lomila prste i dugo šutjela…

“Pa muž i ja nismo razmišljali o djeci…” – rekla je tiho.

Sakrivši da su godinama radili na tome, bezuspješno.

“A divno, primljena si na posao, sutra možeš početi raditi. Znaš da nam je radno vrijeme od sedam do šest sati, plata šest stotina maraka, nedjelja slobodna. Ali ako budeš bila brza u šivenju može ti plata biti i do devet stotina maraka. Imaš pauzu petnaest minuta, šest dana godišnjeg, jedan dan za Bajram…” – govorio je zanesen sobom.

Gledala je u njega začuđeno, i mislila, u sebi, da je oglas za posao prikazivao sasvim drugačiju sliku.  Ali, predala je do sada trideset prijava, od toga je pozvana na četiri razgovora, na jednom joj je ponuđen posao…

“Prihvatam!” – rekla je.

Znala je da kod kuće čeka je muž, nakon svadbe postao je sasvim drugi čovjek. Čekaće je u dnevnoj, na kauču, sa prebačenim nogama preko stola, i reći će joj, kroz smijeh, da je opet nogu dobila. Za njega je postala samo nesposobna nerotkinja.

Više se ne svađa sa njime. Postala je gluha na uvrede. Spremila je ručak, pospremila kuću, oprala veš, ispeglala.

Sada, kada je našla posao odlučila je da će otići od njega.

Sljedeći mjesec saznala je da je trudna. Bila je sretna, željela je to dijete, želio je i njen muž. Propitivala  je sebe o odlasku, i odlučila da će ipak otići, dijete će imati oba roditelja, a ona će biti sretnija, a i dijete ću spasiti od svađa. Otići će. Tako je najbolje.

“Nešto si se udebljala, koristiš pauzu duže nego što je određeno, blijeda si. Šta se dešava sa tobom?” – upitao je šef.

Osjetila je u tom momentu da žena podnosi i više nego što mora.
Osjetila je strašan bol u grudima. Vrištala bi, ali niko ne čuje ženin glas. Znala je šta je čeka.

“Trudna sam.” – rekla je toliko tiho da je jedva čula sopstveni glas.

“A rekla si da ne razmišljaš o djeci! Dobila si otkaz!  Ali… možeš se vratiti kada dijete budeš mogla ostaviti kući, dobar si radnik.” – rekao je šef.

Uhvatila se za trbuh, i dugo ruke držala na njemu. Mislila je o nerođenom djetetu, kako da ga zaštiti sada, kako da ostane u tom braku… Ako ode od čega će hraniti sebe i dijete…

 

0 Shares